Berza kukuruza je u žiži interesovanja javnih diskusija u oblasti agrara, ali i širem auditorijumu usled uznemirujuće prognoze o katastrofalnim posledicama izazvanih nepovoljnim vremenskim prilikama,  kako u svetu, tako i kod nas. Više se ne dovode u pitanje visoke cene žitarica, već je težište problema preneto na neizvesnost oko elementarnog zatvaranja bilansa i dovoljnosti strateških roba kao što su žitarice i uljarice. Blagi pad cene kukuruza, rast cene pšenice, nova rekordna cena soje, kao i dalji rast cena na svetskim berzama, odrazio se i na prilike u našoj zemlji, tako da je berza kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda odreagovala u skladu sa globalnom situacijom. Drugim rečima, neizvesnosti i dileme tražnje su definisale tržišni nastup koji je poprilično aktivan, a zabeleženo je da se pšenicom   količinski najviše trgovalo. Visoka cena kukuruza je bitno uticala na tržište pšenice jer kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, sve veći odliv pšenice u sektor proizvodnje stočne hrane obično za posledicu ima veću tražnju za ovom robom i konsekventni rast cene. Stručnjaci navode da je u pitanju tzv. princip spojenih sudova tržišnih odnosa koji vladaju kada su u pitanju berza kukuruza i berza pšenice, odnosno, cena jedne žitarice, utiče na cenu druge robe, u ovom slučaju druge strateški važne žitarice. Sva stručna javnost iz oblasti agrara i ekonomije upozorava na situaciju gde je trenutno najveća neizvesnost na tržištu kukuruza, a sve iz razloga lošeg prinosa ove žitarice. Ovakve okolnosti su unele veliku nervozu na tržištu i to je razlog što je uz lako usaglašavanje kupaca i prodavaca cena dostigla vrednosti između 23,50 do 25,10 dinara po kilogramu. Međutim, prognoze koje se odnose na gornje cenovne granice poljoprivrednih kultura, uslovljene su vremenskim prilikama u budućnosti, ali i  eventualnim administrativnim merama, koje se moraju usklađivati prema spoljnotrgovinskom režimu.

Svetke agrarne prilike su, takođe, vrlo pogođene vremenskim nepogodama koje su rezultirale slabim prinosom poljoprivrednih kultura, pre svega, što se u velikoj meri odrazilo na robnu berzu. Tako je  najveća suša u Americi u poslednjih nekoliko decenija uticala da čikaška berza kukuruza konstantno beleži porast cena kukuruza. Slična je situacija i Rusiji i Australiji, gde berza kukuruza i pšenice pokazuje da cene hlebnog žita prate rastući trend. Evropska berza kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura od strateškog značaja, takođe, pokazuje da je došlo do rasta cena fjučersa žitarica. Tako, na primer, podaci proteklog leta govore da je kukuruz postigao rast od 4,33%, kad je berza kukuruza u pitanju. Poređenja radi, krajem protekle kalendarske godine, cena kukuruza se kretala u rasponu od 15 do 20 dinara po kilogramu, a cena pšenice je imala trend stabilne cene na tržištu. Osim toga, interesantno je da se dosta trgovalo svim najzastupljenijim mineralnim đubrivima na našem tržištu, gde je, takođe, zabeležen porast cena. Ranijih godina je često dolazilo do pada cena žitarica, a posebno je bio drastičan pad cene veštački sušenog kukuruza što je tada bila najaktuelnija tržišna vest koju je objavila domaća berza kukuruza.