Na tržište sirove nafte ne utiču samo samo tržišni odnosi ponude i tražnje, već se ogledaju i posledice spleta netržišnih okolnosti, među kojima politika ima najznačajniju ulogu, odnosno, na svetskoj političkoj sceni se dešavaju velika pomeranja u odnosima snaga na makroekonomskoj sceni. Drugim rečima, na globalnu geopolitičku scenu bitan značaj ima tržište sirove nafte, šta više ovde se svakako može govoriti o tesnom međusobnom odnosu. Snažan razvoj ekonomija zemalja trećeg sveta (Kina, Južne Koreje, zemlje Indokine i Indije) doveo je do povećane potražnje za sirovom naftom, kao i razvoj ruske ekonomije koji je uvećao potražnju i na taj način u velikoj meri postao uticajan za tržište sirove nafte u svetu. Stalni porast u potražnji kao najbitniji inicijator povećanja cene nafte beleže i Federalne rezerve SAD, kao i sve zemlje OECD-a. Svetsko tržište sirove nafte uglavnom prati tendenciju po kojoj ponuda sirove nafte prati potražnju, zato bi nagli rast cena trebalo tražiti u drugim faktorima vezanim za proizvodnju nafte. Tako se permanentni porast cene sirove nafte objašnjava evidentnim nedostatkom slatke lake nafte (sweet light oil). Može se reći, da tržište sirove nafte ima neku vrstu deficita nafte u koju spadaju američka laka nafta, nafta iz nalazišta Severnog mora, deo nafte sa Bliskog Istoka, Severne i Zapadne Afrike i Venecuele. Ovo je važno za globalnu predstavu koju tržište sirove nafte ima u svetu jer se slatka nafta odlikuje jeftinijim načinom eksploatacije koja podrazumeva istraživanje, proizvodnju i preradu. Naime, ove nafte se nalaze na manjim dubinama te se pri istraživanju značajno smanjuje rizik ulaganja. Nedostatak slatke nafte na tržištu se nadomešta drugim tipovima nafte koja dolazi iz ostalih svetskih nalazišta. Osim navedenih činjenica, prema stručnim analizama, na tržište sirove nafte utiču i spekulativna ponašanja investicionih fondova koji investiraju na tržištu nafte, ali i ostalih učesnika. Najsvežije vesti svetskih medija, poput BBC-a govore o postojanju spekulativnih metoda koje imaju sumnjivi epilog, odnosno da je moguće da trgovci na tržištu sirove nafte „montiraju“ cene nafte. Za ovaj slučaj su se posebno zainteresovale članice G20 i Međunarodna organizacija regulatora tržišta kapitala (IOSCO), obzirom na važnost koju ima tržište sirove nafte u međunarodnom sistemu. Naime, postoje indicije da pomenuti sistem formiranja i objavljivanja cena od strane moćne grupe trgovaca ima elemente podložne manipulacijama i „izvrtanju“. Ovde je reč o sistemu određivanja vrednosti barela koji se vrši prema sistemu određivanja Libora (Londonska međubankarska stopa ili dnevna referentna kamatna stopa po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na londonskom međubankarskom tržištu). Osnovno u oba navedena sistema bi trebalo biti poverenje, s tim da u efektivnom smislu i u jednom i drugom slučaju radi o određivanju vrednosti po neregulisanom sistemu. U vezi sa ovim problemom G20 je zatražila potpun izveštaj od IOSCO-a, OPEC-a (Privrede država Organizacije zemalja izvoznica nafte), Međunarodne organizacije za energiju (IEA) i Međunarodnog energentskog foruma (IEF), koji će biti objavljen i razmatran na samitu IOSCO-a, u novembru tekuće godine. Ovim se, pre svega, želi uticati sa najviših instanci globalnog sistema na poštovanje regularnosti funkcionisanja svetskih berzi, a u konkretnom slučaju je to tržište sirove nafte.