Crno zlato je jedan od najznačajnijih strateških resursa u svetu, ali je prodaja nafte na crno osujetila ovaj popularni naziv, tako da je ovo „suvo zlato“ poprimilo tamnu nijansu. Naime, s vremena na vreme se pojavljuju u značajnoj meri crni i mračni tokovi, inače zlata vredne tekućine, u vidu netržišnih spekulacija i krimogenih kanala trgovine. Crna tržišta nafte su obično pokazatelji opšte nestabilnosti regiona ili određene zemlje, a prodaja nafte na crno spada u vodeće indikatore sive ekonomije, poput šverca cigareta i sličnih artikala. Spekulacije te vrste podrazumevaju ne samo netržišnu razmenu dobara, već predstavljaju ozbiljno kršenje zakona u vidu izbegavanja plaćanja poreza i drugih pravnih regulativa. Prodaja nafte na crno sa takvog aspekta predstavlja ozbiljan problem za ekonomiju i društveni život u celini jer je cena nafte vrlo kompleksna kategorija koja za razliku od artikala robe široke potrošnje sadrži razne akcize i specijalne poreze. Inače je poznato da je nafta danas najtraženiji resurs u savremenoj globalnoj ekonomiji. Celokupna svetska ekonomija u velikoj meri zavisi od nafte i samim tim bilo kakva veća varijacija u ceni sirove nafte može da ima ogroman uticaj na ekonomski razvoj. Tržište naftom može da bude veoma zbunjujuće za profesionalce i za individualne investitore usled velikih varijacija u ceni, a ponekad i zbog velikih dnevnih skokova cene. Zato je važno znati šta sve može da utiče na svetsku cenu nafte radi predviđanja toka njene cene u budućnosti. Najbitniji faktori su ponuda i potražnja kao osnovni ekonomski koncept, raspoloženje na tržištu, rezerve nafte i kvalitet nafte.

Pod rezervama nafte se podrazumeva količina sirove nafte u određenom ekonomskom regionu. Da bi bile ukalkulisane naftne rezerve moraju biti u mogućnosti da se ekstraktuju trenutnom raspoloživom tehnologijom. Nafta koja se nalazi na dubinama van trenutnog domašaja ili bilo kojoj drugojačijoj nepristupačnosti, ne bi bila računata u nacionalne rezerve. Zemljama poput naše, koje nemaju dovoljne količine nafte i primorane su na uvoz, pod pritiscima političke i ekonomske krize često preti pojava crnog tržišta, odnosno prodaja nafte na crno. Takođe je i kvalitet nafte jedan od velikih problema sa kojim se tržište suočava. Naime, nedostatak svetskih rezervi slatke nafte i njene najveće rezerve u nepouzdanim afričkim nacijama poput Angole i Nigerije mogu da utiču na rast cene sirove nafte u budućnosti. Samim tim, u situaciji nestašice nafte mogu se pojaviti negativni spekulativni aspekti kalkulisanja na štetu kvaliteta nafte i naftinih derivata, odnosno, prodaja nafte na crno gotovo uvek ima sumnjiv ponuđeni kvalitet robe.

Raspoloženje na tržištu je značajan indikator kada je u pitanju cena sirove nafte, ali i prodaja nafte na crno. Naime, samo verovanje učesnika na tržištu da u bliskoj budućnosti može značajno doći do povećanja potražnje za naftom može da utiče na pojačano trgovanje na berzi, što može da poremeti cenu, odnosno da je poveća. Takođe, ako postoji iz nekog razloga, na primer, strah od rata, sankcija, revolucije i sl. može da dovede do smanjene ponude sa sličnim efektima na cenu nafte. Tako je, recimo, Nigerija, koja inače ima velike rezerve, postala uticajan faktor na tržištu. Ali, njena burna istorija, nestabilnost i česti pobunjenički napadi učinili su je krajnje nestabilnim partnerom. A sve to dalje može da ima snažan uticaj na svetsku cenu sirove nafte. Svakako treba napomenuti da crna tržišta predstavljaju neku vrstu nelojalne konkurencije u trgovini naftom, a u velikim razmerama dolazi do pojave tzv. monopolista na crnom tržištu koji nisu ništa drugo nego krijumčari crnog zlata, a osnov njihovog bogaćenja čini šverc robe od strateškog značaja, odnosno, prodaja nafte na crno.