Visoka cena barela nafte, koja je zabeležena nakon aktuelnih dešavanja u svetu, nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i tražnje, već je posledica netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu. Upravo iz tih razloga se smatra da je cena barela nafte vrlo osetljiva kategorija, na koju utiču brojni faktori kao što su način i količine transporta, fizičke karakteristike sirove nafte, naftovodi kao najjeftiniji oblici transporta, tankerski prevoz i tankersko tranzitno vreme itd. Međunarodna politika i geopolitička slika sveta bitno se reflektuju na sve aspekte koji su u vezi sa proizvodnjom i eksploatacijom sirove nafte, dok cena barela nafte i te kako podleže uticajima političkih prilika. Shodno tome, kao i enormnom ekonomskom razvoju pojedinih zemalja u svetu gotovo da je izvesno da više neće biti jeftine nafte, kao važnog energenta za razvoj privrede i savremene tehnologije. Osim toga, potencijalni resursi za proizvodnju nafte nalaze se u nepristupačnim oblastima (na velikim dubinama na kopnu, moru i u arktičkom području) gde su uslovi za eksploataciju otežani i značajno povećavaju troškove proizvodnje i distribucije. Analitičari koji prate tržište nafte prate takođe i ostale parametre koji uslovljavaju da je postignuta visoka cena barela nafte. Kao jednu od posledica sagledavaju u spekulativnom ponašanju investicionih fondova koji investiraju na tržištu nafte, što opet zahteva podrobnije praćenje i dublje analize. Ono što se može zaključiti, bez obzira na stvarni ili spekulativni rast cena sirove nafte, jeste da su vrlo izvesne i nestabilnosti cena barela nafte.

Inače, cena barela nafte ($/ bbl ( API barel = 42 galona, 158,98 litara, 60°F) na svetskom tržištu je višestruko povećana u periodu posle 2000. godine do danas. Usled dešavanja koja su u svetu poznatija kao „arapsko proleće“, konkretno, politički nemiri u Egiptu i Libiji, početak 2011. godine je obeležio nagli skok cena barela nafte i dostigao vrednost za Brent Oil od 100 dolara/bbl, prvi put od oktobra 2008. godine kada je u julu te godine postignuta najviša cena barela nafte od 145 dolara. Naime, dugogodišnje praćenje cena barela nafte na svetskom tržištu pokazalo je da je sve do 1972. godine bio uspostavljen visok nivo stabilnosti cena nafte, kada je cena barela nafte doživela značajan pad, nakon čega su usledila permanentna povećanja cene nafte na tržištu. Predviđanja koja pokazuju da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca, odnosno da preti opasnost da do 2050. godine dođe do iscrpljenja svih svetskih zaliha do sada otkrivenih, dodatno bi mogla da dovedu do naglih i značajnih poskupljenja. U tom smislu se čine izuzetni napori u svetskoj privredi kako bi se izbegla kriza nesagledivih posledica i razmera usled daljeg povećavanja cena barela nafte, pa se sve više pribegava povećanoj upotrebi drugih izvora energije, kao što su nuklearna energija, energija vetra i vode, a kao poseban način se razvija tehnologija izgaranja ugljenika. Potražnja za naftom uglavnom zavisi od makroekonomskih uslova, a Međunarodna agencija za energetiku upozorava na veliki negativni uticaj na globalni privredni rast koji svakako ima visoka cena barela nafte.